Smeše

U prirodi se retko nalaze sustance (elementi i jedinjenja) u čistom stanju. U svakoj ima maji ili veći deo drugih supstanci. To su smeše. Odlike smeša su:

1. osobine smeša zavise od količina supstanci koje sadrže,
2. sastav smeše je promenljiv i proizvoljan,
3. sastojci u smeši ne menjaju svoje osobine.

Smeše mogui biti homogene i heterogene. U homogenoj smeši količina i omer različtih supstanci u svakom njenom delu je isti, ne možemo razlikovati sastojke smeše. Rastvori su homogene smeše. U heterogenoj smeši omer i količina suspstanci u svakom njenom delu nije jednaka, sastojci se mogu teže ili lakše razlikovati.

Najprostije metode razdvajanja sastojaka smeše su filtriranje (odvajanje taloga), destilacija (odvajanje supstanci sa različitom tačkom kjučanja) i kristalizacija (uparavanje, izdvajanje rastvorene supstance). Današnje hromatografske metode daleko su odmakle od njih.

Hromatografija

Metode koje služe za razdvajanje sastojaka smeše na osovu razlika između raspodela pokretne i nepokretne faze nazivaju se hromatografijom (grčki-ispitivanje boja). Tswett je izveo prvu hromatografiju 1903. pomoću krede (razdvojio je biljne pigmente-odatle i naziv hromatograija. Njegova metoda zasnivala se na tome da rastopljeni pigment teče različitom brzinom pod uticajem apsorbcione supstance (kreda). Stvaraju se slojevi koji se mogu iscediti. To je stubasta hromatografija (slika).

Papirna hromatografija izvodi se tako što supstance koje razdvajamo rastvroimo, a zatim ih stavimo u posudu sa papirom. Dok papir upija rastvor, različiti sastojci se prugasto raspoređuju po njemu.

Elektroforeza je hromatografska metoda koja deluje tako što se rastvorena supstanca stavi na sredinu vlažnog papira kroz koji se pusti struja. naelektrisane čestice se kreću različitim brzinama.

Danas se najviše primenjuju metode tečne i gasne hromatografije. Njihovi počeci ogledaju se u radovima Martina i Jamesa iz 1952. Princip rada tečnih i gasnih hromatografskih sistema je vrlo jednostavan. Pokretna faza (inertan gas ili tečnost) nosi smešu koja se razdvaja u dodiru sa nepokrtnom fazom. Šema ovog hromatografskog sistema je prikazana na slici.

1. boca sa gasom/tečnosti
2. regulator pritiska
3. uzorak
4. injektor
5. kolona
6. termostat
7. detektor
8. PC
9. štampač
10. hromatogram

Detekcija razdvojenih jedinjenja vrši se u obliku električnog signala (hromatogram). U gasnoj hromatografiji za detekciju se koristi jonizacioni detektor, ali i drugi (masneni spektrogram, UV detektor...). Gasna/tečna hromatografija mogu nam dati sledeće informacije o smeši:

• koliko komponenata se nalazi u smeši,
• kolike su koncentracije tih komponenata (kvantitativna naliza),
• i koja su jedinjenja prisutna (kvalitativna analiza).

Literatura:

-"Hemijska čitanka", Živorad Čeković