Unificirana atomska jedinica mase

Hemicar Dzon Dalton je prvi predlozio da masa jednog atoma vodonika bude jedinica atomske mase. Fransis Aston je,medjutim, dao takodje svoj predlog da masa jednog atoma bude jednaka 1/16 mase kiseonika ¹⁶O i to je smatrao kao svoju jedinicu.  Na kraju je usvojena unificirana atomska jedinica od Medjunarodne unije za cistu i primenjenu fiziku a 1961. god i od strane Medjunarodne unije za cistu i primenjenu hemiju. Dakle,kao najbolja opcija je izabran ugljenik ¹²C 1961. godine.

a zašto se uzima baš 1/12 ma(12C), da li zato što je maseni broj 12?

Pročitao sam u jednoj knjizi da je za mononuklidni element  relativna atomska masa  približno jednaka masenom broju jer je unificirana atomska jedinica mase približno jednaka masi protona i masi neutrona...ta tvrdnja mi uopće nije jasna, kakve veze jedinica mase ima s tim..

Postavlja se pitanje: kako su uopste u 19. veku odredjivane relativne atomske mase? Odgovor: Avogadrovim zakonom. Pri istim uslovima, jednake kolicine gasova zauzimaju jednake zapremine. Znalo se da je vodonik najlaksi gas. Izmereno je da je kiseonik 16x vece mase od vodonika. Zbog toga sto je vodonik bio nepraktican, a kiseonika je bilo dosta, odluceno je da se uzme 1/16 mase kiseonika (kojoj je bila data vrednost 16, da bi vodonik bio 1). Medjutim, kako je vreme prolazilo, nastale su dve skale. Hemicari su racunali preko 1/16 mase kiseonika, jer su odredjivali rel. atomske mase hemijskim putem, a sam kiseonik je bio SMESA IZOTOPA 16, 17 i 18, a i njihov odnos je malo varirao u zavisnosti od izvora. Fizicari su, medjutim, koristili 1/16 mase kiseonikovog izotopa O-16, jer su njihova istrazivanja dobijana spektografom masa, tako da su se skale medjusobno malo razlikovale, sto je bilo izuzetno konfuzno. Na kraju je odluceno da se uzme kao referentna vrednost 1/12 ugljenikovog izotopa C-12, jer se C-12 takodje koristio u spektografu masa, imalo ga je dosta (mnogo ugljenikovih jedinjenja, u njima preovladava ovaj izotop), bio je cvrst i lako su vrsena merenja s njim i sl. Ta odluka je donesena 1961. godine.

Ovo je malo uproscena prica, ali nadam se da ti je sad jasnije, i mislim da je ovo dovoljan odgovor za tvoje pitanje.

Pozdrav! :)

Ignoramus et ignorabimus.

Ako cemo logiku da gledamo, Naucnik Fransis Aston je smatrao da masa atoma iznosi 1/16 mase kiseonika ¹⁶O. Zasto bas 1/16??? Zato sto je maseni broj kiseonika 16. Po toj logici je 1/12 zato sto je ugljenik ¹²C. Meni je to logicno.
Pozdrav :)

Hvala !

Samo ako još netko može da mi malo ovo razjasni:

Pročitao sam u jednoj knjizi da je za mononuklidni element relativna atomska masa približno jednaka masenom broju jer je unificirana atomska jedinica mase približno jednaka masi protona i masi neutrona...ta tvrdnja mi baš nije jasna, kakve veze jedinica mase ima s tim..

Unificirana atomska jedinica mase (nadalje u) predstavlja 1/12 mase ugljenikovog izotopa C-12. Taj atom sadrzi 6p, 6n i 6e. Mase p i n su slicne, a masa e je u odnosu na njih izuzetno mala (oko 1836 x manja). Zbog toga prakticno mozemo da kazemo da je masa C-12 jednaka zbiru masa protona i neutrona. Posto je masa C-12 jednaka 12u, mozemo da kazemo da je u jednaka masi p i masi n.

Mononuklidni element se sastoji od JEDNOG IZOTOPA. Neka on ima x protona i y neutrona. Znaci da je priblizna masa tog nuklida jednaka (x+y)u. Relativna atomska masa je onda (x+y)u/u=x+y, dakle priblizno je jednaka masenom broju (maseni broj, A=x+y). Ipak, Ar nikada nije jednak masenom broju, zbog izvrsenih aproksimacija (zanemarivanje mase e, svodjenje masa p i n na istu vrednost, zanemarivanje pojave defekta mase).

Pozdrav! :)

Ignoramus et ignorabimus.

Hvala alexa, jako dobro  si objasnio :)