Grupe neorganskih jedinjenja

Sva neorganska jedinjenja mogu se podelitiu nekoliko grupa prema njihovim hemijksim osobinama - na okside, kiseline, baze (hidrokside) i soli.

Oksidi

Oksidi nastaju reakcijom nemetala ili metala (i njihovih oksida nižih oksidacionih brojeva) sa kiseonikom:

4Na + O₂ -> 2Na₂O

S + O₂ -> SO₂

2CO + O₂ -> 2CO₂

Oksidi (SO₂, CO₂...) čije kiseline nisu postojane izvan vodenog rastvora mogu se dobiti i reakcijom soli kiseline čiji su anhidrid i jače kiseline.

CaCO₃ + 2HCl -> CaCl₂ + H₂O + CO₂

Oksidi se prema osobinama mogu podeliti na kisele (anhidride kiselina), bazne (anhidride baza) i amfoterne (anhidridi amfoternih jedinjenja) okside. Neki oksidi nisu anhidridi niti kiselina, niti baza, niti amfoternih jedinjenja (CO, N₂O, NO...).

Kiseli okisidi su svi većinom oksidi nemetala i reaguju s vodom gradeći kiseline:

P₂O₅ + 3H₂O -> 2H₃PO₄

Od baznih oksida sa vodom reaguju oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala.

CaO + H₂O -> Ca(OH)₂

Amfoterni oksidi obično ne reaguju s vodom.

Kiseline

Kiseline su, uopšteno, neorganska jedinjenja kiselog karaktera. Mogu biti kiseonične ili bezkiseonične. Kiseonične kiseline nastaju reakcijom kiselog oksida i vode, a bezkiseonične reakcijom nemetala i vodonika.

H₂ + F₂ -> 2HF

Kiseline mogu nastati i reakcijom jače kiseline na so slabije (ukoliko je slabija kiselina postojana).

FeS + 2HCl -> FeCl₂ + H₂S

Baze

Baze su neorganska jedinjenja baznog karaktera. Mogu nastati reakcijom reaktivnih metala (alkalnih i reaktivnijih zemnoalkalnih, lantanoida i aktinoida) sa vodom, reakcijom anhidrida baza sa vodom (takođe oksidi alklanih i zemnoalklanih metala, lanatanoida) ili reakcijom soli metala i jače baze (nerastvorne baze se samo tako i mogu dobiti).

Ba + 2H₂O -> Ba(OH)₂ + H₂

FeCl₃ + 3NaOH -> 3NaCl + Fe(OH)₃

Dele se na alkalije (dobro se rastvaraju u vodi, baze alkalnih metala, barijum-hidroksid), baze koje se slabije rastvaraju u vodi (baze ostalih zemnoalkalnih metala, lantanoida) i baze koje se ne rastvaraju u vodi (prelazni metali).

Amfoterna jedinjenja

Amfoterna jedinjenja pokazuju u zavisnosti od uslova osobine i kiselina i baza. Tako se u kiseloj sredini ponašaju kao baze, stvaraju soli sa kiselinama.

2Al(OH)₃ + 3H₂SO₄ -> Al₂(SO₄)₃ + 6H₂O

A u baznoj sredini se ponašaju kao kiseline i stvaraju svoje soli.

H₃AlO₃ + 3NaOH -> Na₃AlO₃ + 3H₂O

Soli

Soli su neorganska jedinjenja koja mogu nastati u reakciji neutralizacije.

Na⁺ + OH^- + H⁺ + Cl^- -> Na⁺ + Cl^- + H₂O

H⁺ + OH^- -> H₂O

Neutralizacija ne mora biti potpuna, te osim neutralnih (Na₂SO₄, NH₄Cl...), mogu nastati i kisele (NaHCO₃, Ca(HSO₄)₂) odnosno bazne soli (Ca(OH)Cl, Cu(OH)Cl...), premda stvarne osobine (kiselost, baznost ili neutralnost) zavise od disocijacije soli (v. Teorije kiselina i baza).

Soli nastaju na još mnogo načina. Mnogi od pobrojanih važne su reakcije u neorganskoj hemiji.

• metal + nemetal: 2Na + Cl₂ -> 2NaCl
• metal + kiselina: Mg + 2HCl -> MgCl₂ + H₂
• metal + so: Mg + FeSO₄ -> MgSO₄ + Fe
• anhidrid baze + anhidrid kiseline: CaO + CO₂ -> CaCO₃
• anhidrid baze + kiselina: FeO + 2HCl -> FeCl₂ + H₂O
• baza + anhidrid kiseline: Ca(OH)₂ + CO₂ -> CaCO₃ + H₂O
• so + nemetal: 2NaBr + Cl₂ -> 2NaCl + Br₂
• so + kiselina: 2NaCl + H₂SO₄ -> Na₂SO₄ + 2HCl
• so + so: K₂SO₄ + CaCl₂ -> 2KCl + CaSO₄
• so + baza: Na₂CO₃ + Ca(OH)₂ -> 2NaOH + CaCO₃ ...