Korisnički meni
Škole i fakulteti
Nova pitanja za S.O.S
Novi komentari
- Ana Radojicic, rodjena 1985
Pre 1 godina 17 nedelja - Opet ne radi ovaj
Pre 3 godine 21 nedelja - zasto je receno da je Cl u
Pre 4 godine 11 nedelja - Šta su to monoprotičke
Pre 4 godine 21 nedelja - Bio je "u kvaru". Sad radi.
Pre 4 godine 30 nedelja - Nema problema,hvala na
Pre 4 godine 35 nedelja - Hvala ti
Pre 4 godine 35 nedelja - destilovana voda
Pre 4 godine 35 nedelja - redoks
Pre 4 godine 35 nedelja - pH
Pre 4 godine 35 nedelja
Pretraživač
Ko je na vezi
Online korisnici
- kowalsky
Oksidacioni broj i valenca
Ne znam ni sam kako bih formulisao pitanje jer ima dosta toga sto me muci...nekako sve razumem ali opet nista ne stima. Pocecu od najjednostavijeg:
u cemu je razlika izmedju valence i oksidacionog broja??? Uzimo recimo uglenik koji moze imati oksidaciona stanja od -4 pa sve do +4! Valenca C je IV???
Do ovih misli sam dosao pisanjem strukturnih formula i to je zapravo ono sto me buni....pri pisanju struktura formula tipa NaCL, H3PO4 itd. sve ide super....koliki oksidacioni broj toliko i linijica oko atoma itd.
medjutim sta se desava sa npr. C2H4??? Oksidacioni broj C je -2....a ja imam 4 veze oko C atoma....
kako zapravo ide pisanje tih struktura i na sta se mogu osloniti kada ih pisem....valencu ili oksidacioni broj?? U organskoj hemiji uvek idu 4 veze oko C atoma......dok kod te sumarne formule kada racunam, stanje C atoma je -2 eto u primeru etena, -1 kod etina itd.
Sta se tu zapravo desava i gde ja gresim ili sta ne razumem?
- Prijavite se ako želite da ostavite komentar.
powered by Drupal
Oksidacioni broj i valenca
Prilicčno grešiš. Oksidacioni broj se ne bi trebao koristiti u pisanju strukturnih formula (pa ni molekulskih jer su one samo skraćena verzija strukturnih) već valenca (,,koliko crtica toliko valenci). A, buni te to što oksidacioni broj može biti stvaran i prividan. O tome je već bilo reči na nekoliko mesta, pogledaj malo SOS.
Liberté, egalité, fraternité!
Ne bi bilo lose da se malo
Ne bi bilo lose da se malo uputis i u organsku jer teorija o oksidacionim brojevima sa kojom se prvi put sreces nece ni pomenuti neke specificnosti kod ugljovodonicnih nizova. I hibridizacija C-atoma bi ti pomogla malo...
oksidacioni broj i valenca
I mene to zbunjuje i mislim da ovaj komentar nije nista pojasnio.Postoje oks.brojevi i u org.spojevima i ja mislim da je to povezano sa brojem atoma H npr.u etinu imas jedan H(on je +1) tako da je C -1,u etenu 2 H pa je -2.Oks.broj je broj pomjerenih elektrona i mora imati + ili - a valencija je samo broj.Npr.kisik je dvovalentan i ima oks.broj -2 jer stabilnost postize primanjem 2 elekt. dok je Mg isto dvovalentan ali mu je oks.broj +2 jer daje 2elekt.Valjda sam ti pomogla.
Oksidacioni broj
Valenca je sposobnost atoma da se vezuje sa drugim atomomima, dok je oksidacioni broj posledica elektronegativnosti atoma.
Ukoliko se elektronegativnost atoma koji grade veze razlikuju, + oksidacioni broj ima atom sa manjom, a - sa većom (zbog toga ugljenik u ugljovodonicima ima oksidacioni broj jednak broju H atoma vezanom za njega). Tako u metanu oksidacioni broj C -4, metanolu, CH3OH, ugljenik je okružen sa tri elektropozitivnija vodonika (-3) i jednim elektronegativnijim atomom kiseonika sa kojim gradi jednostruku vezu (+1), pa je oksidacioni broj -2. U metanonu, H-CHO, oksidacioni broj ugljenika je 0 (+2 za vodonik i -2 za kiseonik), u metanskoj kiselini, H-COOH, oksidacioni broj ugljenika +2, a u ugljendioksidu +4. Iz toga se vidi da je oksidacioni broj merilo oksidovanosti nekog atoma, ali ne pomaže pri pisanju formula. Na primer, oksidacioni broj O u H2O2 je -1, ali mu je valenca 2, pa je strukturna formula H-O-O-H.
Liberté, egalité, fraternité!
valenca
Sto se tice strukt.formula moras uvijek imati 4 veze oko C atoma jer je on u org.spojevima uvijek cetverovalentan.Dakle;sve 4 jednostruke,1 trostruka 1 jednostruka.2 dvostr. 2 jednostr. itd i to nema vaze sa ox.brojem.
takodje
Takodje smatram da bi mogao slobodno da pitash profesora da ti objasni to od samog pochetka jer ce te kasnije to jako muchiti i iz drugih hemija.Naravno ako budesh zheleo da nastavish sa hemijom.Pitaj slobodno jer nije sramota pitati vec je sramota ne znati.A pitanja nisu glupa vec su glupi odgovori.To ti je moj savet.