Korisnički meni
Škole i fakulteti
Nova pitanja za S.O.S
Novi komentari
- Ana Radojicic, rodjena 1985
Pre 1 godina 17 nedelja - Opet ne radi ovaj
Pre 3 godine 21 nedelja - zasto je receno da je Cl u
Pre 4 godine 11 nedelja - Šta su to monoprotičke
Pre 4 godine 21 nedelja - Bio je "u kvaru". Sad radi.
Pre 4 godine 30 nedelja - Nema problema,hvala na
Pre 4 godine 35 nedelja - Hvala ti
Pre 4 godine 35 nedelja - destilovana voda
Pre 4 godine 35 nedelja - redoks
Pre 4 godine 35 nedelja - pH
Pre 4 godine 35 nedelja
Pretraživač
Ko je na vezi
Trenutno je 1 registrovani korisnik i 1 gost na sajtu.
Online korisnici
- kowalsky
Elektroliza- prenapon
Inače, koliko znam ,kod elektrolize na katodi uvijek reagiraju čestice čiji je elektrodni potencijal pozitivniji, a na anodi negativniji. Koliko vidim kod elektrolize vodene otopine CuCl2 , na anodi dolazi do oksidacije Cl- iona, a ne oksidacije vode.., ali tu se spominje da je prenapon kisika na ugljenoj elektrodi velik , pa se ipak razvija klor...sad ne razumijem što je taj prenapon , zašto ne dolazi do oksidacije molekula vode???
- Prijavite se ako želite da ostavite komentar.
powered by Drupal
Prenapon ili ti nadnapon je
Prenapon ili ti nadnapon je višak potencijala koji je potrebno nametnuti elektrodi (tj katodu učiniti negativnijom a anodu pozitivnijom) da bi došlo da izdvajanja neke supstance na elektrodi.Najveću vrednost nadnapona imaju gasovi.Npr. nadnapon vodonika na platnskoj elektrodi je niži nego na živinoj elektrodi.tj. živinu katodu treba učiniti negativnijom da bi došlo do izdvajanja vodonika nego platinsku elektrodu.
Kada izračunavamo razliku potencijala pri kojoj dolazi do izdvajanja gasova moramo uzeti u obzir i vrednosti nadnapona.
Nadnapon se eksperimentalno određuje i to su tablične vrednosti.
Pozdrav.
"Samo su svemir i ljudska glupost beskonačni.Mada, za ovo prvo i nisam baš siguran."-A.Einstein
Prenapon ili ti nadnapon je
A sad ne kužim kako u praksi nametnuti taj višak potencijala. O čemu ovisi taj prenapon?
Pa ako vršiš elektrolizu
Pa ako vršiš elektrolizu onda imaš spoljašnji izvor jednosmerne struje.Ukoliko imamo izvor jednosmerne struje onda možemo regulisati i napon na elektrodama.To se najčešće vrši pomoću potenciostata-uređaja koji se kači na izvor naizmenične struje a služi za regulisanje napona koji namećemo elektrodama.
Zavisi opd gustine struje D(A/cm2), temperature (povećava se sa sniženjem temp.), prirode elektrodnog materijala, stanja elektrode (da li je njena površina glatka ili nije ili je pak sunđerasta), prirode rastvarača, često i pH...
n(treba eta)=a+b logD-Tafelova jednačina (a i b-konstante)
"Samo su svemir i ljudska glupost beskonačni.Mada, za ovo prvo i nisam baš siguran."-A.Einstein