Gde je hemija u predavanjima o bolestima zavisnosti?

Slušam često predavanja o štetnom delovanju droga. I pored zaista lepog i korisnog cilja koji imaju, ne mogu da ne primetim netačne ili polutačne informacije, najčešće (nažalost) u vezi sa hemijom. Korisno bi bilo osvrnuti se na hemiju droga i lekova (pod tim podrazumevamo najčešće hemiju alkaloida-supstanci sa osobinama koje pripisujemo drogi ili leku).

O delovanju alkaloida...

Alkaloidi su organske supstance u čijem se sastavu nalazi bar jedan atom azota (obično kao deo heterocikličnog prstena) koji ispoljava baznost. Prvobitno su nazvani baze iz povća, a zatim "nalik na baze (alkalije)" ili alkaloidi. Prvi izolovan alakaloid je bio jedan od alkaloida opijuma, narkotin (1803), a prva uspešna sinteza alkaloida jeste sinteza koniina (prvobitno izolovanog iz biljke kukuta) 1886. godine.

Definicija po kojoj su alkaloidi bazne organske supstance sa azotom nije poptpuna, a ni potpuno tačna. Po njoj bi svi amini (organska jedinjenja, derivati amonijaka sa funkcionalnim grupama -NH₂, -NHR i -NR₂bili alkaloidi. Obično se u alkaloide svrstavaju supstance izolovane iz biljaka (i ponekad životinja) koje ispoljavaju jako fiziološko dejstvo (u vezi sa njihovom biološkom funkcijom) ili njihovi sintetički derivati. Poznato je oko 4000 alkaloida. Dele se prema više kriterijuma:

• prema fiziološkom dejstvu
• prema biljkama i životinjama iz kojih se izoluju
• prema hemijskoj strukturi

Tako možemo govoriti o opijumskim alkaloidima (po smoli koju luči biljka mak), ali i o indolskim, piridinskim, kinolinskim... alkaloidima. Ne koriste se nomenklaturna imena, već imena koja podsećaju na biljke i životinje iz kojih potiču (strihinin) ili na efekte koje izazivaju (emetin, morfin). Za imena nekih novijih alkaloida koriste se imena već poznatih uz korišćenje nomenklaturnih pravila (metil-izo-peltijerin). Nastavak -in upućuje na njihovu pravu nomenklaturu (amini).

Visoka fizioloska aktivnost alkaloida uzrokovana je njihovom biološkom ulogom u živim organizmima. Možemo uporediti alkaloide i veštačke (organohlorna jedinjenja, organofosfati, karbamidi...) insekticide. Osnovna funkcija alkaloida (u biljnim organizmima) jeste da brane biljku od štetočina-insekata. Isti taj zadatak imaju i veštački alakloidi. Alkaloidi i insekticidi imaju i neke sličnosti u svom načinu delovanja.

Kod delovanja alakaloida ne možemo govoriti o njihovom specifičnom delovanju na neki organ. Svi alkaloidi u ljudskom telu izazivaju manje-više slične reakcije (i isto tkivo), a posledica tog uticaja je poremećaj rada ostalih delova tela.

Alakloidi napadaju nervni sistem čoveka. Električni signal putuje kroz neurone (nervne ćelije) pomoću molekula prenosilaca (neurotransmitera). Receptori su proteini na neuronu za koje se veže neurotransmiter. Tako se električni signal prenosi od neurona do neurona. Različitost signalizacije se postiže različitim neurotransmiterima i njima specifičnim receptorima. Struktura alkaloida je slična strukturi neurotransmitera, te se alkaloidi vežu za receptore (popunjavaju njihova aktivna mesta). U nedostatku receptora (koji su vezivanjem alkaloida postali inaktivni) ćelija sintetizuje nove, ali jedan deo receptora ostaje "popunjen" alkaloidom. Nervne ćelije se oštećuju, što dovodi do loših posledica po čitav organizam. Apstinencijalni sindrom se tumači nepopunjenim viškom receptora (koji su nastali u toku korišćenja droge).