Elektroliza vode

voda se razlaze elektrolizom na vodonikove katjone i kiseonikove anjone,kiseonik je negativan jon pa se izdveja na pozitinoj elektrodi anodi,a vodonik je pozitivan jon pa se izdvaja na negativnoj elektrodi-katodi

Evo nekih osnovnih pojmova vezanih za elektrolizu.

Elektrohemijski procesi su hemijski procesi u kondenzovanim sistemima (tečni i čvrsti sistemi) koji su uslovljeni, ili praćeni, razdvajanjem ili protokom naelektrisanih čestica.

Za odigravanje elektrohemijskog procesa neophodan je poseban sastav reakcionog sistema. Reakcioni sistem u ovom slučaju uključuje hemijsku supstanciju koja je jonski provodnik, tj. elektrolit, i u nju uronjena dva elektronska (obično metalna) provodnika. Metalni provodnici imaju osnovnu ulogu da se preko njih zatvara električno kolo i time ostvari uslov za kružni tok električne struje. Ovakav sistem, sastavljen od elektrolita i dva metalna izvoda zove se elektrohemijska ćelija.

Hemijske promene (oksidacija ili redukcija) predstavljaju mehanizme kojima se odigrava prenos naelektrisanja kroz faznu granicu metal/elektrolit. Na tim granicama menja se priroda nosilaca električne struje: elektronska struja, koja odlikuje metal, prelazi u jonsku struju kroz elektrolit. Fazna granica metal/elektrolit zove se elektroda. Oksidoredukcione reakcije na faznim granicama metal/elektrolit su elektrodne reakcije. Elektroda na kojoj se odigrava oksidacija zove se anoda, pa se zato oksidacija drugačije zove anodna reakcija. Elektroda na kojoj se odigrava redukcija zove se katoda, a sama redukcija se zove katodna reakcija.

Električna struja kroz elektrohemijsku ćeliju može da se pokrene na dva načina. Prvi je povezivanje elektroda pomoću metalnog provodnika u zatvoreno električno kolo. Zatvaranjem električnog kola omogućuje se da se na obe fazne granice metal/elektrolit spontano odigravaju elektrodne reakcije koje zajedno čine hemijsku reakciju ćelije. Pri tome, energija električne struje oslobađa se na račun energije spontane hemijske reakcije. Ćelija koja radi na ovaj način zove se galvanska ćelija ili galvanski element. Drugi način jeste da se električno kolo ćelije zatvori rednim vezivanjem spoljašnjeg izvora električne struje nasuprot naponu ćelije, pri čemu je spoljni napon veći od elektromotorne sile ćelije. Njime se kroz ćeliju pokreće struja suprotnog smera od smera svog spontanog toka. Zbog toga i elektrodne reakcije u ćeliji moraju da se odigravaju suprotno od smera svog spontanog toka. Prinudni procesi u elektrohemijskoj ćeliji pod uticajem spoljašnjeg izvora električne struje zovu se elektroliza, a elektrohemijska ćelija u takvom režimu rada zove se elektrolitička ćelija.