Ishod hemijske reakcije između metala i kiseline se u velikom broju slučajeva može predvideti. Najčešće su takve reakcije praćene oslobađanjem elementarnog vodonika i građenjem odgovarajuće soli. Na primer u veoma često izvođenoj hemijskoj reakciji između hlorovodinične kiseline i cinka, uz oslobađanje vodonika dolazi do građenja cink-hlorida prema hemijskoj jednačini:

Zn + 2HCl --> ZnCl2 + H2

Boja trovalentnog hroma, koji nastaje redukcijom dihromata, nije konstantna, posebno kada nastaje iz jedinjenja koja sadrže hrom u drugom oksidacionom stanju, gde se uočava mnogo različitih boja. Redukciju dihromata prati stvaranje kompleksnog jedinjenja. Joni trovalentnog hroma ne nastaju kao slobodni, već kao deo kompleksnog jona. Joni koji se ne menjaju u redoks-reakcijama i nisu baš tako nepromenljivi. Imaju snažan uticaj na tok reakcije i njene proizvode.

Po prvi put, hemičarima je uspelo da izvrše sintezu organometalnog jedinjenja izvedenog iz metala. Sinteza bi mogla da bude prvi korak u razvoju novih industrijskih procesa za sintezu ogromnog broja značajnih jedinjenja, pre svega lekova.

Grupa istraživača sa Univerziteta Arizona ranije je teoretski predvidela postojanje strukturu i neke od osobina ovih jedinjenja, ali svi pokušaji njihove sinteze su do sad bili neuspeli.

Međunarodna godina hemije (IYC 2011) predstavlja proslavljanje dostignuća hemije i njenih doprinosa dobrobitu čovečanstva na globalnom nivou. Ujedinjena pod motom: "Hemija - naš život, naša budućnost", Međunarodna godina hemije 2011 će ponuditi mnoštvo interaktivnih, zabavnih i edukativnih događanja za sve uzraste.

Neko je odavno na ovom sajtu pitao zasto je nebo plavo. Znam da mu sad nije od velike pomoci ali ako nekom bude od koristi neka se nadje!!!

Dobitnici Nobelove nagrade za hemiju 2010. godine su Ričard F. Hek, Ejiči Negiši i Akira Suzuki za "paladijumski-katalizovana prespajanja u organskoj sintezi". Ričard F. Hek je američki hemičar sa Delaverskog univerziteta, dok su Ejiči Negiši i Akira Suzuki japanski hemičari sa Purdju univerziteta i Hokaido univerziteta redom.

Cilj ove nove oblasti na sajtu je upoznavanje sa perspektivom daljeg školovanja u strukama koje su u vezi sa hemijom. Ovaj spisak bi trebalo da preraste u, nadamo se veliku, bazu škola, visokih škola i fakulteta sa prezentacijama navedenih ustanova koja bi uključivala podatke za kontakt, dostupne smerove, uslove upisa i slične opšte stvari o školi (visokoj školi ili fakultetu).

Zamolio bih članove da ne postavljaju pitanja na koja se odgovor može veoma lako naći u svakom udžbeniku. Ni baze ni kiseline ni oksidi ni ostali osnovni hemijski pojmovi neće biti uopšteno objašnjavani na ovom mestu. Nekoliko postova tog tipa sam obrisao poslednjih dana i brisaću i dalje.
Niko ovde neće da radi tuđe domaće zadatke. Hoćemo pomoći onima koji su se potrudili da nešto razumeju, pročitali svoje udžbenike, beleške sa časova i pored toga im je ostalo nešto nejasno.