Faraonova zmija (eksperiment)

Ovaj vrlo zanimljiv eksperiment je davno poznat u pirotehnici. Ipak, zbog toga što je vrlo opasan sada se samo može izvoditi u dobro opremljenim laboratorijama. Žarenjem živa(II)-tiocijanata (živa(II)-rodanida) nastaju oblici koji svojim bojama i formom podsećaju na zmiju. Ne treba smetnuti s uma da u ovom eksperimentu nastaju vrlo otrovni gasovi i zato se mora izvoditi u digestoru.

Potrebne hemikalije:

• živa(II)-tiocijanat – Hg(SCN)₂

Potreban pribor:

• digestor
• plamenik ili sl.

Tok eksperimenta:

(Sve se izvodi u digestoru.) Živa(II)-tiocijanat je dobro postaviti uzdužno radi impresivnijeg oblika, nego na jednu gomilu. Zatim prineti plamenik i zapaliti jedan kraj niza. S obzirom da se Hg(SCN)₂ raspada na 165 ºC moguće je koristiti i druge uređaje (upotreba šibica nije preporučljiva). Odmaći ruku brzo, i gledati šta se dešava. Formiraće se vrlo zanimljive forme koje podsećaju na zmije.

Diskusija:

Živa(II)-tiocijanat je nerastvorna so koja se može dobiti delovanjem kalijum-tiocijanata na živa(II)-hlorid. Forma koja se javlja je zapravo jedan od proizvoda reakcije, ugljenik-nitrid:

2Hg(SCN)₂ → 2HgS + CS₂ + C₃N₄

Ugljenik-nitrid je veoma voluminozan pa otud ovakvi rezultati eksperimenta. On se parcijalno raspada na vrlo otrovan cijanogen i azot:

2C₃N₄ → 3(CN)₂ + N₂

Još jedan razlog zašto je ovaj eksperiment opasan je zbog sagorevanja nastalog živa(II)-sulfida:

HgS + O₂ = Hg + SO₂

Naime, dolazi do oslobađanja vrlo otrovnih para žive.

Takođe, nastali ugljen-disulfid vrlo brzo sagoreva:

CS₂ + 3O₂ → CO₂ + 2SO₂