Izotopi kiseonika i njegova Ar

To je naizgled pomalo čudno, ali mislim da postoji rešenje. udno se ogleda u tome da većina misli da je roj koji piše u tablici prosek zastupljenosti izotopa elemenata u prirodi, što je logično tačno, ali zabluda nastaje kada se za računanje koriste masneni brojevi izotopa (što je praktično, a i izotopi se obeležavaju pomoću njih). Za izračunavanje se koristi Ar svakog izotopa. Da se podsetimo to je broj koji iskazuje odnos mase izotopa sa masom 1/12 izotopa C-12. Ako se bolje zamisliš shvatićeš da, ustvari samo C-12 može imati celobrojnu Ar. Ostali izotopi elemenata ne mogu. Protoni i neutroni nemaju potpuno jednaku masu, a u atyomu postoji još čestica koje imaju masu. Ali pre svega, suština je u tome da se u prirodi praktično ne može naći odnos dve različite veličine koji se ponaša kao odnos dva cela broja (nasuprot Pitagori).

Liberté, egalité, fraternité!

I ja mislim da to zavisi od kolicine rasprostranjenosti njegovih izotopa.

Milan je, čini mi se, dao korektan odgovor na ovo pitanje. Ja bih hteo još samo nešto da dodam o izotopima kiseonika.

Kiseonik se u prirodi javlja u vidu tri stabilna izotopa: O-16, O-17 i O-18.

Najveću zastupljenost u prirodi ima O-16 (99,757%). Ovo je posledica prirode fuzionih procesa u zvezdama. Najveća količina O-16 nastaje na kraju procesa fuzije helijuma. Fuzijom dva He-4 (alfa čestice) nastaje Be-8. Fuzijom Be-8 i He-4 nastaje C-12. Ovi procesi se u zvezdama odvijaju dosta lako uz oslobađanje velike količine energije. Neka jezgra C-12 se, međutim, fuzionišu sa dodatnim He-4 pri čemu nastaje stabilni O-16. Manja količina O-16 nastaje i u nuklearnoj reakciji između Ne-20 i gama kvanta određene energije pri čemu nastaju O-16 i He-4.

O-17 ima najmanju zastupljenost (0,038%). Nastaje u tzv. CNO-II ciklusu nukleosinteze beta-(+) raspadom F-17.

O-18 ima nešto veću zastupljenost (0,205%) i nastaje u zvezdama kada N-14 zahvati alfa-česticu, tj. jezgro He-4.