Zavisnost gustine n-butana i izo-butana od temperature na atmosverskom pritisku

PV=nRT
PV=mRT/MM(molarna masa) Cela jednacina se deli sa V(cista namestaljka :D)
P=(ro)RT/MM
(ro)=P x MM/(RT)
Ovdfe imas zavisnost gustine bilo kog gasa od temperature pritiska molarne mase, ako uporedjujes neka dva stanja gasa(npr. konstantan pritisak ili temperatura ili molarna masa) sve sto je potrebno da uradis je da napises dve jednacina a identicne parametre predstavis istim oznakama, kako bi deljenjem tih jednacina izbacio nepromenje parametre iz krajnje jednacine!

Sciencia est potencia

Znaci kiseonik O2 mogu zamisliti priblizno idealnom gasnom stanju na atmosverskom pritisku i normalnoj temperaturi,e sad prema jednacini PV=nRT za kisonik koji se nalazi u cilindru zapremine 10ml na temperaturi 0 stepeni celzijusa i dodje do zagrevanja gasa kiseonika u tom cilindru dovodjenjem toplote do temperature 25 stepeni i gas ce izvrsiti sirenje sa 10ml na 10.91ml problizno 11ml,sto odgovara ponasanju idealnog gasa.Ali da li se normalni butan i izomerni butan ponasaju pri ovakvim uslovima priblizno idealnom gasnom stanju ako se u cilindru nalazi 10ml butana na temperaturi 0 stepeni i atmosverkom pritisku i on se zagreje dovodjenjem toplote i zatim se gas siri isto sa 10ml na 10.91ml priblizno 11ml.hocu reci ako bi se poredili butan i kiseonik na istim pritiscima i temperaturama onda imaju i stalan odnos gustina,butan je tezi od kiseonika 81.25% pri istim uslovima e da li bi odnos gustina gasova (kiseonika i butana)ostao nepromenjen sa ujednacenom promenom temperature ili pritiska posto me bune neke nejasnoce ako butan ohladimo na-20stepeni celzijusa on dobija znatno vecu gustinu na nepromenjenom atmosverskom pritisku i prelazi u tecno stanje,a kiseoniku ce se povecati gustina za samo neki procenat jer on je idalje gasovit na -20 stepeni

Taj obrazac vazi kad je gas u priblizno skoro idealnom gasnom stanju,PV=nRT,a kad se gas ponasa idealnim????kada nije ni blizu granicne temperature prelaska u tecno stanje,kada je pod malom gustinom odnosno malim pritiskom i velikom temperaturom sto prakticno nevazi za butan gas na obicnoj temperaturi okoline 15stepeni i atmosverskom pritisku da li imam pravilno mislienje reci te mi da nebudem u zabludi,vec dugo vreme trazim odgovor, moje misljenje je da postoji matematicka nelinearnost u dijagramu zavisnosti zapremine gasa od temperature, izobarskog procesa toplotnog sirenja butan gasa pri konstantnom pritisku u opsegu temperature od temperature kljucanja (nastanka gasa),pa do kriticne temperature,postoji krivulja da li je hiperbola ili parabola neznam,ali iznad kriticne temperature 152.8 stepeni celzijusa za butan gas postaje linearan odnos zapremine gasa i temperature pri konstantnom pritisku i gas nece preci u tecnost ma koliko bIo visok pritisak kad je iznad kriticne temperature zagrejan.....HITNO JE DA MI POMOGNETE DA NADJEM ILI DA MI DATE GRAFIKON SA TACNIM PODACIMA PARAMETARA ZAVISNOSTI ZAPREMINE OD TEMPERATURE BUTAN GASA PRI KONSTANTNOM ATMOSVERSKOM PRITISKU U OPSEGU KRETANJA TEMPERATURE OD -0.5* C DO 152.8* C ???????????

pV=nRT, to je sve sto ti treba (ako gas posmatramo kao idealan). Iz ove jednacine se vidi da je temperatura direktno proporcionalna zapremini, odnosno da kada na grafiku predstavljas zavisnost zapremine od temperature, moras da dobijes linearan grafik. Ako je na ordinati zapremina, i neki njen opseg (kada se preracuna iz V=nRT/p, dobije se Vmin i Vmax), jedinica za ordinatu mora biti m^3 (ili cm^3, dm^3, nebitno). Ako je na apscisi vrednost temperature u stepenima C , grafik ce biti linearan. Vrednost T moze biti izrazena i u K, u prvom slucaju, grafik ce seci x-osu u tacki -273.15, a u drugom slucaju u 0.
^ V[dm^3]
|......./
|....../
|.... /
|... /
|. /
|/
-------------->T[K] (ako nesto mozes da vidis odavde, grafik(V=nRT/p=k*T=f(T)) bi trebao da izgleda ovako-bez isprekidanih linija, i tackica)Koeficijent pravca se dobija iz k=nR/p.
Zavisnost gustine od tempreature, je takodje linearan grafik, d=f(1/T), d-gustina. Moze se racunati po formuli d=p*M/R* (1/T), kao sto rece Sena. Samo moras da pazis, moze se crtati i grafik d=f(T), ali onda ne ispada linearan grafik vec hiperbola.
Evo slika zavisnosti zapremine od temperature u stepenima C, grafici predstavljaju zavisnost na razlicitim pritiscima:
http://upload.wikimedia.org/wikibooks/en/7/75/Idealtemp_Engineering_Ther...