Kako su elementi dobili ime?

Kako su elementi dobili ime?

 

Mnogi elementi su dobili imena usled vrlo neobičnih okolnosti i mnoga kriju zanimljive priče.

Vodonik, tj. hydrogene, dobio je ime od grčkih reči za vodu i rođen (,,stvaralac vode'').

Helijum, tj. helium, dobio je ime po grčkoj reči za Sunce.

Litijum, tj. lithium, dobio je ime od grčke reči za pridev kameni, jer je otkriven u mineralnom carstvu.

Berilijum, tj.beryllium, dobio je ime po nazivu minerala berila, u kome je prvi put otkriven.

Bor, tj. borum, dobio je ime po boraksu, koji je bio poznat još u staro vreme, a na arapskom znači beo.

Ugljenik, tj. carboneum, dobio je ime po latinskoj reči carbo, što znači ugalj (ćumur).

Azot, tj. nitrogenium, prvo je dobio ime po grčkoj reči asos, što znači beživotni. Naime, Lavoazje je zapazio da miš ugine u atmosferi azota, pa mu je zato dao i to ime. Kasnije je dobio naziv nitrogen, što znači obrazovanje šalitre, supstance u čijem se sastavu nalazi azot.

Kiseonik, tj. oxygenium, dobio je ime od grčkih reči za oštar, kiseo i rođen (,,stvaralac kiselina'').

Fluor, tj. fluorum, dobio je ime po latinskoj reči fluere, koja znači teći, a ime je izvedeno iz imena minerala fluorita, koji se primenjuje kao topitelj u metalurgiji.

Neon, tj. neon, dobio je ime po grčkoj reči za nov.

Natrijum, tj. natrium, prvo je nazivan sodium, po egipatskoj reči za sodu, ali mu Bercelijus daje ime natrijum po arapskoj reči natron, što se najverovatnije odnosi na supstancu za pranje, sodu.

Magnezijum, tj. magnesium, prvo se nazivao magnijum, po magneziji (MgO), a kasnije je prihvaćen naziv magnezijum.

Aluminijum, tj. aluminium, dobio je ime prema latinskoj reči alumen, što znači stipsa.

Silicijum, tj. silicium, dobio je ime po latinskoj reči silex, što znači belutak.

Fosfor, tj. phosphorus, dobio je ime prema grčkim rečima phos, što znači svetlost i phoros, što znači nositi, doneti (svetli u mraku, kada se nalazi u dodiru sa vazduhom).

Sumpor, tj. sulphur, znači ,,kamen koji gori'', a veruje se da mu je ime izvedeno iz sanskritskog jezika od reči sulveri. Latini su ga zvali sulfur.

Hlor, tj. chlorum, dobio je ime po grčkoj reči, što znači zeleni gas ili hlorin, a Gej-Lisak mu je skratio ime na hlor.

Argon, tj. argon, dobio je ime po grčkoj reči za lenj, jer je inertan.

Kalijum, tj. kalium, dobio je prvo ime potassium, po potaši, a kasnije ga je Klaprot preimenovao u kalium, jer kali znači potaša.

Kalcijum, tj. calcium, dobio je ime prema latinskoj reči calx, što znači kreč.

Skandijum, tj. scandium,  dobio je ime po latinskoj Scandia, što znači Skandinavija.

Titan, tj. titanium, dobio je ime po mitološkim bogovima ,,titanima'', sinovima Zemlje i neba.

Vanadijum, tj. vanadium,  dobio je ime u čast skandinavske boginje mladosti i lepote Vanadis, jer gradi mnoga jedinjenja lepe boje.

Hrom, tj. chromium, dobio je ime po grčkoj reči za boju, jer gradi obojena jedinjenja.

Mangan, tj. manganum, dobio je prvo ime manganezium, prema pogrešnom nazivu za mangan (IV)-oksid (magnes-magnet), pošto je mešan za magnetitiom, a kasnije dobija ime po nemačkoj reči mangan.

Gvožđe, tj. ferrum, dobio je ime po latinskoj reči, što i znači gvožđe (od davnina je poznat).

Kobalt, tj. cobaltum, dobio je ime po nemačkoj reči Kobold, što znači podzemni zao duh.

Nikl, tj. niccolum, dobio je ime po mineralu Kupfernickel, koji je pronađen u Nemačkoj, a taj mineral nosi svoje ime po starom niklovom (ili sataninom) bakru.

Bakar, tj. cuprum, veruje se da je dobio ime po latinskoj reči za Kipar (Cyprus), koje je bilo dosta bogato ovim metalom.

Cink, tj. zincum, dobio je ime koje vodi poreklo od nemačkih reči koje znače ,,zupčasti oblik smitsonita''.

Galijum, tj. gallium, dobio je ime prema latinskom nazivu za Francusku, jer je hemičar koji ga je otkrio, Lekok de Boabodran, odatle.

Germanijum, tj. germanium, dobio je ime po latinskoj reči za Nemačku, jer je hemičar koji ga je otkrio, Vinkler, odatle.

Arsen, tj. arsenicum, dobio je ime od grčkih reči za arsenik (mišomor).

Selen, tj. selenium, dobio je ime grčkoj reči za Mesec, jer se gotovo uvek nalazi kao pratilac telura, što znači Zemlja.

Brom, tj. bromum, dobio je ime po grčkoj reči za smrad, jer ima intenzivan miris.

Kripton, tj. krypton, dobio je ime po grčkoj reči za pridev sakriven.

Rubidijum, tj. rubidium, dobio je ime po latinskoj reči za pridev tamnocrven, jer je karakteristična spektralna linija rubidijuma te boje.

Stroncijum, tj. stroncium, dobio je ime po gradzu Strontian u Škotskoj.

Iridijum, tj. iridium, dobio je ime po dugi, jer su njegove soli različito obojene.

Cirkonijum, tj. zirconium, dobio je ime po persijskoj reči zarqum, što zlatast.

Niobijum, tj. niobium, dobio je ime po grčkoj mitološkoj ličnosti, Niobi, ćerki Tantala (pogledati kako je tantal dobio ime).

Molibden, tj. molybdaenum, dobio je ime po grčkoj reči molibdos, koja se prvo odnosila na galenit, a zatim na druge olovne rude, pa i na grafit, odnosno na ,,sve minerale koji su ostavljali trag na hartiji''.

Tehnecijum, tj. technetium, dobio je ime po grčkoj reči za pridev veštački, jer se samo na taj način može dobiti.

Rutenijum, tj. ruthenium, dobio je ime po starom latinskoj nazivu za Rusiju-Ruthenia.

Paladijum, tj. palladium, dobio je ime po asteroidu Pallas.

Srebro, tj. argentum, dobio je ime od prastare asirske reči sarpu, koja se transformisala u silver (engleski), Silber (nemački), serebro (ruski)...

Kadmijum, tj. cadmium, dobio je ime po rudi cinka (cadmia), u kojoj se i on nalazi.

Indijum, tj. indium, dobio je ime po plavoj liniji u njegovom spektru.

Kalaj, tj. stannum, smatra se da je dobio ime po reči malajskoj porekla, kalaj, koja potiče od imena jedne luke u Malaji iz koje je kalaj izvožen u velikoj količini.

Antimon, tj. stibium, dobio je ime još u prastaro vreme od strane Plinija, a sad se naziva antimon po rudi antimonitu.

Telur, tj. tellurium, dobio je ime od latinske reči za Zemlju.

Jod, tj. iodum, dobio je ime po grčkoj reči za pridev ljubičast, po boji njegove pare.

Ksenon, tj. xenon, dobio je ime po grčkoj reči za pridev stran, nepoznat.

Cezijum, tj. cesium, dobio je ime po latinskoj reči caesisus, što znači ,,plav kao nebo'', jer mu je karakteristična spektralna linija plava.

Barijum, tj. barium, dobio je ime po grčkoj reči koja znači težak.

Lantan, tj. lanthanum, dobio je ime po grčkoj reči koja znači ,,ležati skriven''.

Cerijum, tj. cerium, dobio je ime po rudi iz koje je izolovan.

Prazeodijum, tj. praseodymium, dobio je ime od grčkih reči za pridev zelen i blizanac.

Neodijum, tj. neodymium, dobio je ime od grčkih reči za pridev nov i blizanac.

Prometijum, tj. promethium, dobilo je ime po Prometeju, koji je krao vatru sa Olimpa i donosio je ljudima. Ovo ime je dobio jer se koristi za nuklearne reaktore, a supruga jednog od hemičara koji ga je otkrio imala je osećaj da je to krađa vatre od bogova.

Samarijum, tj. samarium, dobio je ime po Vasiliju Samarskom, vođi ruskih rudara koji su kopali minerale. Ovaj element je prvi koji je dobio ime po živoj osobi.

Europijum, tj. europium, dobio je ime po kontinentu Evropi.

Gadolinijum, tj. gadolinium, dobio je ime po finskog hemičaru i geologu Johanu Gadolinu.

Terbijum, tj. terbium, dobio je ime po selu u Švedskoj.

Disprozijum, tj. dysprosium, dobio je ime po grčkoj reči za ,,teško dobiti'', jer su hemičari imali mnogo nevolja pre no što su ga izolovali.

Holmijum, tj. holmium, dobio je po latinskom imenu Stokholma.

Erbijum, tj. erbium, dobio je ime po selu u Švedskoj.

Tulijum, tj. tulium, dobio je ime po Tuli, mestu koje se kroz istoriju vezuje za Skandinaviju, ali se ne zna tačno na koje mesto su antički pisci mislili.

Iterbijum, tj. ytterbium, dobio je ime po selu u Švedskoj. (isto selo kao i za terbijum i erbijum, jer su svi pronađeni tamo, kao ,,retke zemlje'')

Lutecijum, tj. lutetium, dobio je ime po latinskoj reči za Pariz.