Pitanje nedelje

Predlog je super, mogli biste da odredite jedan dan u nedelji kada ce u pitanjima za SOS (ili gde vec planirate da postavite pitanje) biti postavljeno takvo pitanje . Mozda bi mogli recimo da jedne nedelje postavimo pitanje iz opste hemije, sledece iz analiticke pa zatim iz fizicke... tako bi ravnomerno prosirivali zanje iz ,,celokupne hemije`` da se tako izrazim. Jos jednom, predlog je super i imate moju potpunu podrsku
Pozdrav :)

OK.Samo, nema potrebe da pišemo o ovome jer samo spamujemo i blokiramo temu nepotrebnim komentarima.Postavio sam konkretan zadatak i sad ga treba rešiti.Kada ga rešite onda postavljamo drugi zadatak.

Zadatke postavljaju moderatri.Ukoliko neko ima neki dobar predlog ili dobar zadatak ili hemijski problem onda to treba da pošalje moderatoru koji će ga okačiti na temu i naznačiti ko je poslao zadatak.

"Samo su svemir i ljudska glupost beskonačni.Mada, za ovo prvo i nisam baš siguran."-A.Einstein

Evo ga jedan lep i ne tako zahtevan zadacic:

Kroz smesu H₂,Cl₂ i O₂ čija je ukupna zapremina 44,8 dm3 (mereno pri n.u.) propuštena je električna varnica.Posle hlađenja smeše produkata reakcije u posudi su bili gas i tečnost.Za neutralizaciju tečnosti bilo je potrebno 3,2g NaOH.Gas koji je zaostao u posudi u potpunosti je izreagovao sa zagrejanim CuO, pri čemu se masa čvrste faze smanjila za 1,92g.Odrediti zapreminske udele gasova u polaznoj smeši.

Ne prihvata se samo rešenje.Morate napisati i postupak rada.

"Samo su svemir i ljudska glupost beskonačni.Mada, za ovo prvo i nisam baš siguran."-A.Einstein

Preneo sam taj zadatak u sekciju "Pitanje nedelje". Nek svi moderatori provere da li imaju opciju da sami postavljaju pitanja tog tipa.

Evo nekih zanimljivih pitanja, pa na kraju krajeva ako ideja zazivi i rasprava bude efikasna, mozemo temu preimenovati u "Pitanje dana". :)

1. Kako se moze objasniti postojanje CuF2, CuCl2, CuBr2 ali ne i CuI2?
2. Rastvorljivost u vodi hidroksida zemnoalkalnih metala se povecava u smeru Be(OH)2 --> Ba(OH)2, sulfata u obrnutom smeru, a halogenida srebra u smeru AgI --> AgF. Kako se to moze objasniti?

3. Molekul cijana (CN) se lako dimerizuje, a molekul NO teze. Za razliku od njih, molekul O2 se uopste ne dimerizuje. Zasto?

Namerno nisam odmah postavio u "pitanje nedelje" zato sto hocu da cujem sta ostali mod. misle o ovako postavljenim "problemima". Mislim da ovako postavljena pitanja mogu da podstaknu malo opsirniju diskusiju o temi na koje se pitanje odnosi.

Meni se treće pitanje čini najzanimljivijim mada se ja ne sećam do čega dimerizuje NO.Za no2 svi znamo da dimerizuje u N2O4.

Bolje je da ostavimo naziv Pitanje nedelje jer kao što vidiš ljudi ne uspevaju da daju odgovor u jednom danu već im je potrebno znatno više vremena.

Naravno, nije samo teorijska diskusija ono što treba treba da bude najprisutnije  u pitanjima nedelje već i  zadaci-glavolomke koji se teško rešavaju.Malo da razvijamo i vijuge :)

"Samo su svemir i ljudska glupost beskonačni.Mada, za ovo prvo i nisam baš siguran."-A.Einstein

NO se dimerizuje do (NO)2 analogno dicijanu (CN)2. Problem je samo sto je (NO)2 nestabilniji i stvara se samo pri niskoj temperaturi, dok kiseonik uopste ne daje (O2)2. E sad, sta uzrokuje ovakvo ponasanje molekula? :)

Slazem se za zadatke,i oko pitanja nedelje. Samo kazem da se nadam da ce sve to da zazivi i da ce se dosta korisnika aktivirati, pa da jednog dana (nadam se uskoro) skratimo period izmedju postavljanja zanimljivih zadataka/pitanja.

Malo sam se bavio problemom koji ste Vi postavili juče a koji bi mogao postati pitanje nedelje. Konkretno mislim na problem stvaranja dimera. Naime, cijan lako dimerizuje a molekul NO teže, dok molkul kiseonika ne dimerizuje Posmatrajući elektronsku konfiguraciju CN,NO i O2 lako se zaključuje: CN i NO imaju po jedan nesparen elektron a O2 dva nesparena elektrona (Molekuli sa jednim ili više nesparenih elektrona nazivaju se slobodni radikali). Zahvaljujući prisustvi tih nesparenih elektrona, većina tih slobodnih radikala se mogu pod odredjenim uslovima medjusobno vezivati dajući dimerne molekule. Tako će cijan lako nagraditi dicijan

..       ..                      ..  ..

:C=N. + .N=C:     =   :C=N-N:C:

NO se ne dimerizuje lako kao CN. Dimer N2O2 se stvara samo pri niskoj temperaturi

..    ..       ..     ..            ..    ..   ..   ..

O =N. + .N=O:    =   :O=N-N=O

..                      ..                              ..

O2 nasuprot NO i CN ne dimerizuje bez obzira što ima dva nesparena elektrona. Teorija molekulskih orbitala daje dobro objašnjenje za ovaj problem. Iz elektronske konfiguracije CN vidimo da se elektroni koji čine vezu izmedju dva molekula nalaze u vezivnim MO, zbog čega njihove interakcije pogoduju za stvaranje dimera (CN)2. Za razliku od CN, elektroni koji pod odredjenim uslovima stvaraju vezu izmedju dva molekula NO, odnosno elektroni koji bi gradili vezu izmedju dva molekula O2, moraju popunjavati antivezivne molkulske orbitale, što ne povećava stabilnost tih molekula.

Slobodni radikali NO i O2 mogu se stabilizovati prelaskom u NO⁺ (nitrozil ili nitrozonijum jon) i O2⁺ (dioksigenijum jon), odpuštanjem antivezivnih elektrona. Tako, NO⁺ postaje izoelektronski sa molekulima CO i NO2, zbog čega su njegova struktura i stabilnost analogne ovim molekulima. Dok se NO i O2 ,mogu stabilizovati

odpuštanjem elektrona, dotle se CN, pored dimerizacije, može stabilizovati i primanjem elektrona, tj. u vidu cijanidnog jona (CN^-). Tako se pridolazeći elektron se smešta u vezivnu MO, što doprinosi stabilizaciji C-N veze. Uopšteno, važi pravilo da se dobija stabilnija čestica uklanjanjem antivezivnog ili dodavanjem vezivnog elektrona. Obrnuto, nestabilnija čestica nestaje uklanjanjem vezivnog ili dodatko0m  antivezivnog elektrona.Pri tome, antivezivni elektron više destabilizuje vezu nego što je stabilizuje vezivni elektron.

Napomena: Nisam uspeo da dobro ubacim elektronske parove u Luisovim strukturama kod napred iznešenih formula. Mislim da se razumemo o čemu je reč.

Što se tiče postojanja jona CuF_2, Cu Cl₂, i Cu Br₂, a ne CuI₂, mislim da taj problem rešava razjašnjen je deformacije i polarizacije jona. Naime, Jon Cu²⁺ ima 17 elektrona u spoljašnjem energetskom nivou (3s2, 3p6, 3d9) kao i mali radijus (80 pm) i ima veliku polarizacionu moć.Od halogenida najveću polarizabilnost ima jon I^- a time i sklonost ka deformaciji. Uzajamno dejstvo jona bakra i I^- je takvo da zbog velike polarizacije i deformacije izuzetno ‚‚mekog‚‚I^- katjonom Cu²⁺ , dolazi do potpunog prelaska elektrona sa  I^- na Cu²⁺ što kao posledicu ima redukciju Cu²⁺ u Cu⁺, kao i oksidaciju  I^- u J₂

2Cu²⁺ +4I^- =  2CuI (talog) + I₂